Кључни људи за разумијавање Синђелићевих веза у (про)руским патриотским структурама су Венцислав Бујић и Иван Тодоров, замјеник директора БИА-е. Венцислав Бујић је у јавности Србије препознат као НАТО лобиста и као оперативац њихових обавјештајних служби. Користећи се сопственом логистиком, новцем и већ успостављеном обавјештајном мрежом, Бујић приближава Синђелића донекле ”естрадним” патриотским (про)руским структурама у Србији и Русији, попут разних козачких организација. Отуд имамо позамашан колаж Синђелићевих фотографија у парадним, накићеним униформама.
Са друге стране, улога Ивана Тодорова је била да обезбјеђује заштиту Синђелићу у Србији, како би овај, за корист одређених лица у БИА, “радио” неометано шверц оружја. Дакле, Синђелић, под кишобраном БИА-е, успоставља контакте са криминалним структурама у Русији и Њемачкој, а чија је основна дјелатност шверц оружја. Како у Србији, тако и у другим земљама, шверц оружја је често контролисан од стране различитих тајних служби. У том послу се налазе како активни, тако и формално пасивизирани припадници службе. Стога, врло је могуће да је Синђелић, ослањајући се и на “координате” Тодорова, остварио контакт са неким руским обавјештајним структурама у Србији, али у теми његове основне дјелатности – шверца оружја.
Управо су такви Синђелићеви ”руски контакти” били савршени ”састојци” за режисере ”државног удара”. Тако је покренута опсежна медијска кампања која се заснивала на двије фотографије, наводно направљене на Калемегдану. На једној од њих, Синђелић је у друштву лица које се у оптужници Миливоја Катнића именује као Едуард Шишмаков. Фотографије су вјештачки, усиљено стављене у наратив ”државног удара”, иако је њихов настанак, уколико су аутентичне, највјероватније везан за шверц оружја.
Пошто се из доступних докумената индиректно закључује да БИА посједује и аудио запис Синђелићевог разговора са лицем на фотографији (јер је Синђелић био озвучен), поставља се питање зашто тај разговор није објављен. Одговор је јасан – зато што не одговара оптужници, односно причи о ”државном удару”.
Лица са фотографија, према тврдњама британских медија, су Шишмаков и Попов, руске дипломате који су последње дужности имали у Пољској и Молдавији, али су због одређених пропуста и проблема, повучени. Под претпоставком да су лица заиста она за које тужилаштво и британски медији тврде да јесу, савршено се уклапају у миље пасивних припадника службе који су се, користећи старе везе, укључили у профитабилни посао шверца оружја. Међутим, већина података о овим лицима није добијено званичним путем, већ су прикупљени на интернету.
Подсјећамо, режимска пропаганда је упорно покушавала да од двојице људи направи значајне, високорангиране обавјештајце, чак толико важне да је лично Николај Петрушев, шеф руских обавјештајних служби, због њих долазио у Београд како би их извукао. И то сопственим авионом! Ту наивну конструкцију, демантује документ самог тужилаштва у којем се, између осталог, наводи да су Шишмаков и Попов напустили Србију 22. 10. 2016. редовним летом за Москву, док је Петрушев у Србију дошао 26. 10. 2016.
Да је Синђелић од самог почетка режије акције ”држвани удар” био под пуном контролом БИА, те да је то управо и радио под диригентском палицом Ивана Тодорова, јасно је и из записника о саслушању осумњиченог Саше Синђелића, од 2. 11. 2016. који је објавио портал ИН4С, пред судијом за истрагу Мирославом Башовићем, у ком Синђелић експлицитно наводи да је већ у мају 2016. обавијестио службеника БИА да постоји извјесни Еди, који говори лошим руским језиком, а наводно се интересује за стање у Црној Гори.
Дакле, БИА је за све вријеме наводног планирања ”државног удара” у Црној Гори била у контакту са Синђелићем. То значи да је читава акција навлачења статиста за потребе лажног државног удара такође текла уз знање и сагласност БИА-е. Да је фарса потпуна, открива податак да је Синђелић стављен на мјере тајног надзора тек 13. 10. 2016, дан након што је Паја Велимировић наводно вратио свој ”мојковачки дуг” и пријавио црногорској полицији ”паклени план”.
Тог дана је Синђелић стављен на мјере тајног надзора због ”ширења расне и националне нетрпељивости”. Ни ријечи о ”државном удару”! Од тог 13. 10. 2016. се у ”студијским условима” снимају они телефонски разговори са глумцима натуршчицима, а који су касније увршћени као доказ у оптужници.
Наведени исказ Синђелића, Виши суд и Тужилаштво су покушали да уклоне. Разлог је очигледно везан за његов садржај. Након више захтјева адвоката Јовановића да му се омогући увид у тај документ, судија Сузана Мугоша је то одбила уз твдрњу да је изузет из судског списа. Ипак, стицајем околности, овај важан документ, као и многе прије тога, открио је портал ИН4С, чиме је чињенично утврђена улога БИА-е у монтажи афере.