Братислав Дикић је, као што је наведено, је вјероватно најважнија компонента којом се покушало да се поправи мршави утисак озбиљности читаве конструкције. Укључивање генерала српске жандармерије свакако представља најснажнији медијски ослонац за причу од ”државном удару”.
Након што је Мирко Велимировић укључен у тужилачку монтажу, он је добио најважнији задатак – да некако намами Дикића да уђе у кућу на Старом Аеродрому у коју је било смјештено оружје. А тамо, као што је познато, било је ”све било спремно”, а претходно направљен и фото-елаборат о ”пронађеном” оружју.
Подсјетимо се, у званичној, а монтираној верзији, Мирко Паја Велимировић је купио оружје негдје на КиМ, да би га одмах потом уништио. И куповину и уништавање истог је, како је нагласио и током суђења, вршио под надзором Миливоја Катнића. Остаје питање – зашто је куповао оружје које је потом одмах уништио? Међутим, изгледа да је одговор на ово и слична питања дао управо поменути Велимировић који је у судски овјереној изјави у јануару ове године навео да је комплетну причу измислио Миливоје Катнић, а да је он под његовим притиском и пријетњама то потом испричао на суђењу.
Шта наводи „званични“ тужилачки сценарио о оружју? То оружје је наводно требало да заврши у рукама 500 неидентификованих терориста, како се каже у оптужници Миливоја Катнића. По Катнићевом опису, Велимировић је морао да покаже Синђелићу слике купљеног оружја, а пошто није имао слике оног којег је „купио“ и одмах „уништио“ на КиМ, у помоћ му је прискочила црногорска полиција.
По одобрењу Драгана Пејановића, иначе координатора за НАТО, полиција је 14.10.2016. издала на реверс 45 аутоматских пушака и нешто сандука муниције како би Велимировић исто фотографисао.
И ту долазимо до „заплета“! У списима се не налази, како се очекује само документ-реверс о издатом оружју, већ ФОТО-ЕЛАБОРАТ о ПРОНАЂЕНОМ оружју и муницији у некој кући на Старом Аеродрому.
Поставља се питање чему служи фото-елаборат за оружје које је издато на реверс и откуд експлицитан исказ о ПРОНАЂЕНОМ оружју? Чак и кад би на тренутак прихватили потпуно бесмислену тезу тужилаштва да је ово оружје издат како би ”за потребе поступка” Мирко Велимировић фотогафисао оружје и то предочио Синђелићу, онда се постављају питања:
- Зашто се за то прави фото-елаборат као да је оружје стварно ПРОНАЂЕНО, а не распоређено у кући од стране полиције?
- Слика о којој тужилаштво говори је наводно предата 13. или 14. октобра, а они праве фото-елаборат о ПРОНАЂЕНОМ оружју 16. 10. 2016.
Јасно, план је био да генерал Дикић уђе у кућу у коју је било спремно све за филмско финале полицијско-тужилачке режије. Да је којим случајем Дикић ушао, полицијске камере би забиљежиле упад специјалаца и хапшење као у крими-серијама. У том случају, оружје и муниција које је полиција поставила у кући би без сумње било ”пронађено” и нико не би могао да оповргне ту, званичну верзију.
Међутим, како Дикић није прихватио да уће у кућу (власништво шефа криминалистике за Подгорицу – Синише Стојковића), те је пропала спектакуларна акција хапшења српског генерала.
Колико је било важно да Дикић, као ”професионални официр”, упадне у постављену клопку се најбоље очитује у Катнићевој опасци, изреченој током суђења: Саша, не можемо тако, што ћемо са овим оружјем, не можемо га оставит овим јадницима, спаковаћемо га генералу, он је војник“.
СЛЕДЕЋЕ: Покушај скривања Синђелићевог идентитета и улога Хрватске